Dvadeset godina smo samo svoji. Narod izglasao, dok je bilo naroda. Sad kad je bosansko-hercegovački narod uglavnom promjenio ime svog naroda. Sad kad su velikim dijelom postali Amerikanci, Australci, Nijemci, Francuzi da ne nabrajam dalje.
Ja se još nedam. Još sam Bosanac i ponosan sam na to. Ma koliko bolno bilo... Nedam onih svojih par kvadratnih centimetara bosanskog pasoša, to je moje, to sam ja. Mnogi ne shvataju moju odluku, i komentarišu je sa apsurdnim izjavama.
Navesti ću jedan primjer:
„Pa sa ovim plavim govnetom nemožeš nigdje putovati!“
Kao neko od tih, koji komentiraju sa tim argumentom, putuje po kojekakvim svijetskim destinacijama i doživljavao je svoje državljanstvo kao prepreku u tome. Ne! Oni putuju svako ljeto do svoje rodne grude da vide, da nije komšija podigao još koji sprat na svojoj (ako se može uopšte tako nazvati) i onako prevelikoj, neukusnoj kućerini. Jer zaboga milog mora i on da doda onda barem još jedan sprat i novu vikendicu ili nešto drugo čime će zaparati komšijino oko i komšijinu zavist.
I sad kad nešto kontam da je vjerovatno ustvari to pravi uzrok ovoga svega što se nama dešava. Nama Bosancima i Hercegovcima. Suviše je želje za tim da komšiji crkne krava, toliko smo se svi uživili u to, da ne primjećujemo kako nam sopstvena krava lipsava u skoro srušenoj štali. I onda muzemo i muzemo i muzemo i čudimo se što je sve manje mlijeka.
I tako dvadeset godina se nazivamo državom, državom u kojoj su svi isti i svi imaju ista prava i svako ima pravo da sebe naziva Bosancem i Hercegovcem. Ili? Zar nije paradoks živjeti u državi a nemaš pravo da ti u lični dokument upiše da si državljanin te države. Šta sam ja kao državljanin te Bosne i Hercegovine? Zar nije logično da budem Bosanac i Hercegovac (mogao bih ovdje navesti onaj vic po pitanju zašto se nazivamo samo Bosancima gdje vodovod i kanalizacije služe kao objašnjenje, ali neću). Zašto mogu biti sve drugo samo to nemogu? I ja mislim kad prevaziđemo, bošnjaštvo, hrvatstvo i srpstvo u BiH, i skontamo da nema ništa loše u tome prvo biti Bosanac i Hercegovac, pa onda kad shvatimo da nemamo druge domovine osim te Bosne i Hercegovine i da nam „matične“ (kakav pogan izraz, moja matična zemlja je BiH) ne misle ništa dobro i da gledaju kako sebe da podmire od te zabluđene mase bosansko-hercegovačke, onda, i tek, i samo onda će se pojaviti sunce nad tamnim vilajetom.
